Totalni „Woodstock“ u knjižnici večeras. Publika je zauzela sve raspoložive stolice, sve raspoložive stepenice… Sreća pa nema lustera.
Da je postojala neka muha u knjižnici – itekako bi se čula večeras jer su svi s velikom pažnjom i zanimanjem slušali našeg Kninjanina Igora Čoku koji je predstavljao svoj roman „Mojom stranom ulice“.
Pokušao je Igor objasniti da postoje čudni ljudi – kojima je kulturni i umjetnički identitet bitniji od etničkog i kojima je slobodarstvo (čitaj: rock and roll) bitnije od bilo koje druge vrijednosti.
I koji su u vremenu rata zauzeli antiratni stav. A to je kao da u vrijeme velikog potopa staviš sušiti veš. Ili kao da avion gađaš praćkom.
Pokušao je Igor objasniti sebe i sve ostale slične ljude koji su se otisnuli od krda u vremenu kad je za to trebalo najviše hrabrosti i ludosti.
Objasniti i sebi i drugima – jer ovakve knjige su oblik katarze. Katarza je bila i njegova nagrađivana knjiga fotografija „Život u limbu: knjiga ožiljaka“, a sada ju je dovršio kroz roman „Mojom stranom ulice“. I rekao je večeras da je to – to, da sada zaključava Pandorinu kutiju (katarze) i baca ključ u more (ili u Krku, ne sjećam se).
Igor sutra u Splitu zajedno s velikim norveškim piscem Jo Nesbø-om predstavlja svoj roman kojega možete posuditi u kninskoj knjižnici.
Nema komentara na Igor Čoko u krcatoj knjižnici predstavio roman „Mojom stranom ulice“
